Pedeset cvetova zla

Bodler se po opštem mišljenju smatra začetnikom moderne poezije, a Cveće zla zbirkom koja, naročito svojim potpunijim, drugim izdanjem iz 1861. godine, anticipira mnoge ključne preokupacije poezije 20. veka, pa i današnjeg vremena. U ovom izboru predstavljen je i zreli Bodler, koji je za izdanje iz 1861.

napisao svoje velike „pariske pesme” („Labud”, „Male starice”, „Sedam staraca”, „Jednoj prolaznici”, itd) i nesvakidašnju poemu „Putovanje”, postajući na taj način prvi pesnik uzburkanog života velikog grada, onoga što je on sam u mladosti nazvao „heroizmom modernog života”; ali i rani Bodler, pesnik čame i splina, i Bodler srednjeg perioda, pesnik stalno obuzet zlom i svešću o zlu („Čitaocu”, „Lešina”, „Putovanje na Kiteru”). Kojenovi komentari uz pesme treba da omoguće današnjem čitaocu tačnije razumevanje i puniji doživljaj Bodlerove poezije, a u zaključnom eseju on stavlja u prvi plan izuzetnu koncentraciju Bodlerovog pesničkog izraza, tako atipičnu za poeziju 19. veka, i opiranje bodlerovskog senzibiliteta svakom svođenju na neku unapred datu formulu, bila ona moralne, ideološke, filozofske ili religiozne prirode.

Ranija izdanja Kojenovih prevoda Bodlerovih pesama (Iz „Cveća zla”), sa manjim brojem pesama, takođe su bila objavljena u biblioteci Arahna, poslednje od njih 2013. godine.