Pet sa pet

„sa padine se kotrlja hiljadu žireva na granici sa šumom postoji moja slobodna volja
ja pokušavam da joj pomognem i ne dozvoljavam sebi da otkrijem plan“

Pesnički jezik Slobodana Ivanovića je beskompromisan u svom ludizmu, nemilosrdan u samilosti. Vi, koji ovo čitate, znajte da otvaranjem zbirke ulazite sa piscem u neizvesnu igru pročitanog i neodgonetljivog. Šta se sve skriva u horderski prebogatoj Ivanovićevoj slici? Možda sve, možda ništa. Važan je samo tok, stihovi gusti kao grad, u kojima pesnik umnožen u pet glasova bruji na malom prostoru. Kome nije jasno, neka oslušne bolje. To Slobodan Ivanović svojim pesničkim umećem rasklapa stvarnost u muziku. – Bojan Vasić

Navikli smo da u našoj savremenoj poeziji povremeno izađe knjiga koja je događaj. Pet sa pet incizijom u jeziku otvara žarište o kojem pesnici još nisu svedočili. Ivanovićeva knjiga je u prvom redu takvih izuzetnih knjiga, događajna!

Ona je poemična i skrupulozna vizija koja zbori jezik što je prošao kroz jezički eksperiment i vratio se kao oslobođena pesma ili storija. Ispričana je priča koja dubi u jednu petougaonu tačku od likova koji se zovu Vajsmit, Meri, Reka, Tomica i Klajv. Ko su oni i šta je u njima neiskazivo, a ipak sirovom materijalnošću jezika kazano, pa nas posve ljudski melje? – Bojan Marković

Slobodanova nova zbirka poezije suptilno nastavlja svet razvijen i tvoren u Osobinama, zaoštravajući odnos prema jeziku multiplikacijom „junaka” koji su u sukobu ali i međusobnom sadejstvu. Poetski dijalog i obraćanje, lišeno sramežljivosti ili zazora čine ovu zbirku ne raspričanom, već uverljivom i duboko uronjenom u stvarnost. – Ana Marija Grbić