Pijanista Vladislav Špilman

„Ovoj knjizi nije potreban ni predgovor ni pogovor. Odnosno, nije joj potreban bilo kakav komentar. Međutim, Vladislav Špilman me je zamolio da na kraju, pedeset godina od njenog prvog izdanja, iznesem par opaski. Hteo je da bude jasno da je ovaj tekst nastao u Varšavi neposredno posle Drugog svetskog rata, tj. u vreme, kada se autor još uvek nalazio pod njegovim dubokim utiskom ili u stanju najdubljeg šoka. Poznate su nam mnoge knjige u kojima su ljudi opisali Holokaust. Većina tih izveštaja, međutim, napisana je mnogo godina posle završetka rata. Ne moram da objašnjavam zbog čega.“– Volf Birman„Špilmanovo izvođenje Šopena 23. septembra 1939. bio je poslednji prenos poljske nacionalne radio-stanice pre njenog uništenja; u godinama koje slede izgubio je više nego što bi ijedan čovek i umetnik mogao da podnese. Nakon dvogodišnjeg zatočeništva u Varšavskom getu u kome su se svakodnevno borili za opstanak i nalazili oči u oči sa smrću, cela njegova porodica je u avgustu 1942. poslata u Treblinku i tamo ubijena. Nisu preostale ni fotografije ni lični predmeti. Kao da je izbrisana cela porodica Špilman, zajedno sa svojim korenima i istorijom. Mog oca je popularnost spasla od deportacije: prepoznao ga je policajac Jevrejin i skinuo sa stočnog kamiona koji mu je porodicu odneo u sigurnu smrt.O njegovom iskustvu se danas priča u školama u mnogim državama, uključujući Nemačku, Poljsku i Sjedinjene Države. Film Romana Polanskog snimljen po ovoj knjizi je bez sumnje jedan od najvažnijih ratnih filmova svih vremena; osvojio je tri Oskara, Zlatnu palmu u Kanu, deset Poljskih orlova i druge važne nagrade. Kako je Edrijen Brodi rekao na dodeli Oskara, ova priča nas upozorava na tugu i dehumanizaciju sa kojima se suočavaju pojedinci u ratna vremena, pokazujući posledice takvog zla.“– Andžej Špilman„Odavno sam se nosio mišlju da napravim film o Holokaustu. Knjiga Vladislava Špilmana je tekst na koji sam čekao. Pijanista je svedočanstvo o ljudskoj izdržljivosti u obličju smrti i čast odata moći muzike i žudnji za životom. Prevazišavši brojne stereotipe, Vladislav Špilman je svoju životnu priču ispričao bez ikakve želje za osvetom.”– Roman Polanski