Pisma iz Venecije

Bezimeni narator odlazi u Veneciju da pronađe Džulijanu Bordero, ostarelu ljubavnicu Džefrija Asperna, čuvenog, sada mrtvog, američkog pesnika. Narator se starici predstavlja kao čovek koji traži stan i spreman je da se udvara njenoj sestričini ospođici Titi, neuglednoj, pomalo naivnoj usedelici, u nadi da će uspeti da vidi neka od Aspernovih pisama i drugih dokumenata koje Džulijana čuva. Ti dokumenti bili bi najlepši dodatak knjizi o Džefriju Aspernu koju piše sa svojim partnerom Džonom Kamnorom.
Gospođica Tita je porekla postojanje takvih dokumenata u pismu naratoru i njegovom izdavačkom partneru, ali on veruje kako je to uradila po Džulijaninim uputstvima. Narator na kraju otkriva svoje prave namere gospođici Titi, koja obećava da će mu pomoći.
Uprkos trudu, narator nikako ne može da utvrdi da li ti dokumenti stvarno postoje. Najbolja prilika za to ukazuje se kad se starica naglo razboli, a nakon njene smrti, nekoliko dana kasnije, konačno će uspeti da sazna istinu.
Ova knjiga je ekranizovana 2018. godine.