Plava grobnica-mek povez

U knjigu su sabrani novinski tekstovi Milutina Bojića (Ratna hronika), te njegova zbirka pesama nastalih u povlačenju i na Krfu, a publikovana u Solunu 1917. (Pesme bola i ponosa) i opsežan tekst Bojićevog brata Radivoja (Milutin Bojić pesnik Srbije). „Hod po mukama” srpske vojske i izbeglica, koji je i sam jedva preživeo, opisao je Bojić u potresnim tekstovima, posebno u članku Srbija u izbeglištvu. Početkom jeseni 1916. provodi jednomesečno odsustvo u Francuskoj, gde je poslednji put video verenicu u Nici i brata u Tulonu. Putuje i do Lozane i Ženeve da bi se video sa prijateljima. U januaru 1917. premešten je sa Krfa u Solun kao činovnik Ministarstva unutrašnjih dela, u julu izlaze Pesme bola i ponosa, a u novembru umire od tuberkuloze u dvadeset i šestoj godini. Sahranjen je na groblju Zejtinliku u Solunu, a njegovi posmrtni ostaci preneseni su 1922. na Novo groblje u Beogradu. Pesma PLAVA GROBNICA ostala je kao trajni spomenik Bojićevim saborcima preminulim na Krfu i sahranjenim u talasima mora.