Pobunjeni atlas

Albion Books s neskrivenim ponosom srpskoj čitalackoj publici predstavlja najznačajniji roman Ajn Rend „Pobunjeni Atlas“, koji se u SAD i posle toliko godina smatra drugim po važnosti i uticaju, odmah nakon Biblije. Iako objavljena još davne 1957. godine Albion Books će biti prvi koji će čitaocima u Srbiji predstaviti ovu zaprepašćujuću priču o čoveku koji je rekao da će zaustaviti motor sveta – i to i uradio.

Ogromnog opsega, prepun neizvesnosti, „Pobunjeni Atlas“ ne liči ni na jednu knjigu koju ste do sada pročitali. Ovo nije roman o ubistvu čovekovog tela, već o ubistvu – i ponovnom rođenju – čovekovog duha.

U ovom priznatom delu i njegovom besmrtnom pitanju „Ko je Džon Galt?„, Ajn Rend pronalazi savršeni umetnički oblik kojim izražava svoju viziju postojanja. Zahvaljujući ovoj knjizi postala je ne samo jedan od najpopularnijih romanopisaca dvadesetog veka, već i jedan od najuticajnijih mislilaca. Rođena je u Petrogradu, u Rusiji, 2. februara 1905. Sa šest godina je sama naučila da čita, a dve godine kasnije je otkrila svog prvog književnog junaka u nekom francuskom časopisu za decu, i na taj način stekla herojsku viziju, koja ju je očuvala u životu. U potpunosti suprotstavljena misticizmu i kolektivizmu ruske kulture, obrazovala je sebe kao evropskog pisca, naročito nakon što je upoznala pisce kao što su Volter Skot i – 1918. – Viktor Igo, pisac kojem se najviše divila.

Ajn Rend o sebi

„Moj privatni život“, kaže Ajn Rend, „predstavlja postskriptum mojim romanima, koji glasi: ‘To i mislim.’ Oduvek sam živela u skladu s filozofijom koju predstavljam u svojim knjigama – meni je uvek omogućavala uspeh, kao i mojim likovima. Konkretne radnje su izmišljene, apstrakcije su iste.“

„Otkako znam za sebe držim se iste filozofije. Naučila sam mnogo s godinama i produbila svoje poznavanje detalja, specifičnih problema, definicija, primena – i nameravam da ih i dalje produbljujem – ali nikada nisam menjala bilo koje temeljno verovanje. Moju filozofiju, u osnovi, čini ideja o čoveku kao herojskom biću, kojem je ostvarenje sopstvene sreće cilj u životu, pri čemu su produktivna ostvarenja najplemenitija delatnost kojom može da se bavi, a razum jedini apsolut.“

„Jedini filozofski dug priznajem Aristotelu. Sasvim se ne slažem s mnogim delovima njegove filozofije – a njegova definicija zakona logike i mogućnosti ljudskog saznanja takvo je dostignuće da su pogreške nebitne.“

„Morala sam da stvorim sopstveni filozofski sistem jer je moje osnovno viđenje čoveka i postojanja u suprotnosti s većinom postojećih filozofskih teorija. Da bih definisala, objasnila i predstavila svoju zamisao čoveka, morala sam postati filozof u specifičnom značenju te reči.“

„Moju filozofiju, u osnovi, čini ideja o čoveku kao herojskom biću, kojem je ostvarenje sopstvene sreće cilj u životu, pri čemu su produktivna ostvarenja najplemenitija delatnost kojom može da se bavi, a razum jedini apsolut.“