Pravoslavna sveštena katiheza

U „Velikoj grčkoj enciklopediji“, u članku o svetom Nektariju, na prvom mestu piše da je on bio „grčki bogoslov“. Još je bilo sveže sećanje na njega kao na rektora Rizarijeve bogoslovije, gde je Pravoslavlju učio veliki broj učenika, od kojih su mnogi kasnije zauzimali visoke položaje među klirom, ili u univerzitetskom obrazovanju. Uz to je objavio veliki broj tekstova različite sadržine. Bio je, dakle, u svesti svojih savremenika koji su ga poznavali i nadživeli, kao i u svesti svojih učenika, stub Pravoslavlja i nektar koji se na nas istoči iz istočnika spasonosnih.

Ali čuda, koja je Gospod kroz njega tvorio i koja su ubrzo svetiteljevo ime učinila izuzetno poznatim u najširim krugovima mirjana, doprinela su tome da se on iznad svega uzveličao kao svetitelj čudotvorac i iscelitelj, i da se gotovo zaboravi čitav njegov spisateljski doprinos bogoslovlju. Noviji tropar govori samo o svetiteljevim čudima. Ne spominje se njegov ogroman značaj i doprinos kao nastavnika pravoslavlja. Ta promena je imala za posledicu da on sada postane izuzetno omiljen u prostom narodu, a među slojevima obrazovanih ljudi, kojima više gode svetitelji svetootačkog formata, koji između ostalog imaju da pokažu i bogoslovsku mudrost. Taj „svetitelj siromašnih“, ljubimac prostog naroda, otkriva nam se kao izuzetno obrazovani jerarh, kakvih je veoma malo u novijem pravoslavnom svetu.