Priča o Tristanu i Izoldi

Ljubav i pustolovine i saga o njima, ispričana u duhu putujućih pesnika. Ovo je priča o Tristanu i Izoldi koje je sudbina vezala ljubavlju jačom od svih zakona i pravila.
Tristan, sin tuge, iako potomak kralja, u imenu je nosio svoju sudbinu. Na rođenju je ostao bez oba roditelja. Rastao je verujući da mu je otac Roalt, upravnik dvora. U sedmoj godini poveren je učitelju Governalu, uz kojeg je postao delom vojnik, a delom pesnik. Vešto je koristio mač, luk i koplje, jahao ratne konje i osvajao kule. Jednako dobro je čitao, pisao, recitovao i svirao harfu. Znao je sve o svirepostima rata i blagodetima mira. Lovio je bez želje da naudi životinjama, poštovao je život, uvažavao žene, pomagao siromašnima i štitio slabije.
Sudbina je htela da ga dovede na dvor kralja Marka, njegovog ujaka, mada ni jedan ni drugi nisu znali da imaju istu krv.
Povratio je kraljevstvo, postao najveći junak, ubijao zlikovce i čudovista, putovao dubokim šumama i olujnim morima i nijedno oružje nije mu moglo ništa.

Ali ljubav jeste!
Upoznao je Izoldu i spoznao ljubav jaču od svih zakona i pravila. Za Izoldu i za tu ljubav je živeo, borio se, radovao, živeo kao izgnanik, izneverio (ili nije?) kralja. Vođen zvukom njenog imena osetio je nešto kao ljubav prema Belorukoj Izoldi.
Zbog koje u jednom starom kornvolskom manastiru bršljan i ruža rastu isprepleteni…

Edicija: Tragom Zevsa

Ključne reči: ljubav, čežnja, žrtva