Promena epoha i Zapad na raskršću

Svet se ubrzano kreće ka tektonskim promenama. Šta nas čeka u vremenu koje dolazi i da li je Srbija spremna za to? Kakve šanse ima srpski narod u novim geopolitičkim odnosima?

Knjiga Promena epoha i Zapad na raskršću otkriva zakone sveta koji se stvara u raspadu globalizma.

Knjigu preporučuju:
Darko Tanasković
Aleksis Trud
Slobodan Reljić

Suizdanje sa Institutom za političke studije.

Mnogi pričaju o promenama na svetskom nivou, ali samo je Bogdana Koljević Grifit u knjizi Promena epoha i Zapad na raskršću uspela da pokaže i dokaže šta se u svetu menja i na koji način. Autorka je pažljivo, detaljno i argumentovano pokazala šta se sve desilo u periodu od 2015. do 2021. godine i zašto su ove godine vesnici promena.

Koljević Grifit analizu započinje ključnim događajima iz 2015. koji su pokazali rađanje nove Evrope i uspon Rusije i Kine. U narednom poglavlju posebna pažnja je posvećana prekretnici u ratu u Siriji. Posle ove prekretnice, pokazuje autorka, svet je sve više naginjao multipolarnom obliku, uz „američke turbulencije“.

Pišući, u ovoj svojevrsnoj hronici zapadnog opadanja, o 2017. i 2018. godini, Bogdana Koljević Grifit uočava ključni sukob početka 21. veka: suverenizma protiv globalizma. Sa raspadom transatlantizma i krahom neoliberalizma (2018) definitivno se može reći da je svet u predvorju novog hladnog rata (2019). Njegov važan deo, prema mišljenju Bogdane Koljević, biće i Nova evroazija.

Godina za nama, 2020, navodi nas i da razmišljamo, kako primećuje autorka, o „postvirusnom svetu“, dok se pandemija u dugoročnim prognozama može razumeti i kao prekrenica 21. veka. Sve to zajedno, u nizu turbulentnih događaja koje je Bogdana Koljević Grifit znalački sintetizovala, argumentovano potvrđuje smisao naslova knjige. Da, pred nama je promena epoha.