Prva noć

„Prva noć je roman noar pitak kao hladno pivo ili koka-kola, zavisi od sklonosti, ali svakako je hranjiv, a ne goji. Hrani pre svega jedan san: da muškarci i žene mogu jednog dana da nauče da razgovaraju ili barem da slušaju jedni druge.“
Darija Binjardi

Milano, mart 2008: jedna devojka i jedan muškarac provode prvu zajedničku noć. Vode ljubav, jedu, šapuću jedno drugom slatke besmislice. I razgovaraju. A ono što je počelo kao polušaljiv izazov: „Noćas mi moraš ispričati ceo svoj život“, pretvorilo se u napeto putovanje u prošlost obeleženu dramatičnim događajima i nezamislivim obrtima, koju devojka uprkos tome pripoveda s osmehom i neodoljivom lakoćom.
Njena priča počinje davnim misterioznim zločinom, a završava se čudnim ljubavnim četvorouglom u kojem se ona na kraju suočava s tajnama svoga muža, ljubomorom svoga ljubavnika i bolesnom zaljubljenošću svog progonitelja. Napetost raste do samog kraja, kada se sve survava u neočekivani ishod, u konačno svođenje računa iz prošlosti, a budućnost je i dalje neizvesna. Tek u poslednjem poglavlju saznaćemo ko je taj muškarac: čovek koji je predano proživeo s tom devojkom sate ispunjene pričom o nasilju i nežnosti.
Napetost, kao zaštitni znak Montanarijevog stila, u ovom nesvakidašnjem romanu uzbudljivo je istakla najskrivenije strane muško-ženskih odnosa.