Razgovor ugodni naroda slovinskoga

Eto, zainteresovani čitaoče, ili štioče, iz ovog vremena treba da zaronimo kroz vekove ka fra Andriji Kačiću. Naš Andrija rođen je u Bristu pri Makarskoj baš za vreme Velike seobe ili pak prvih godina XVIII veka. U to doba Srbi od Skadra do Istre nalaziše se pod skupom zaštitom Venecije, sa Turcima iza leđa. Mletačka „zaštita“ plaćaše se krvlju i otuda ono – Krajino krvava haljino!

Glad, ljuti dalmatinski krš nastao posle milenijumske seče, nudio je samo glad. Izbora za Srbe u Primorju nije bilo mnogo: ostati i gladovati, turčiti se, katoličiti se ili hajdukovati.

U shvatanju pretvaranja srpstva u slovenstvo jasan je put ka stvaranju hrvatstva što je bečki državni program od sloma Napoleona i njegove kratkotrajne vlade Dubrovnikom i Dalmatijom. Kad udara more o mramorje, ono udara samo u srpskim pesmama ali naši „jezikoslovci“ nazvaše tu stilsku figuru: slovenska antiteza premda je ona srpska antiteza.

Od prvog izdanja s polovine osamnaestog veka, fra Andrije evo ponovo među Srbima.

Dobro nam došao Kačiću, Starče Milovane!

iz predgovora Radovana Damjanovića