Rolan Bart – biografija

„Da sam pisac, silno bih voleo da posle moje smrti, zahvaljujući staranju nekog prijateljski raspoloženog i neusiljenog biografa, moj život bude sveden na nekoliko pojedinosti, nekoliko naglaska, na – da tako kažem – nekoliko ’biografema’, dovoljno samostalnih i pokretnih da mogu putovati izvan svake pojedinačne sudbine i dodirnuti, kao Epikurovi atomi, neko buduće telo kome je suđeno isto rasipanje; jednom reči, da to bude izrešetani čovek, kao Prustov opisan u njegovim knjigama…“
Rolan Bart, Sad, Furije, Lojola

Prijateljski raspoloženog i neusiljenog biografa Bart je dobio u Luj-Žanu Kalveu, istaknutom francuskom semiologu i lingvisti. U biografiji Rolana Barta (1915–1980) Kalve odslikava dinamičan i nepredvidljiv život nekoga ko će postati jedan od najznačajnijih intelektualaca posleratne Evrope, iako je za to imao malo izgleda. Odmah po rođenju, Bart gubi oca u Prvom svetskom ratu i prve decenije njegovog života obeležiće nemaština i tuberkoloza, koja ga je sprečila da se otisne utabanim stazama akademske karijere. No Kalve se nije zadržao samo na „biografemama“, na nekoliko pojedinosti i naglasaka, i to objašnjava: „Bez želje da ovde započinjem raspru s odsutnim autorom ili iznosim argumente protiv jedne teorije s kojom se inače slažem u mnogim tačkama, ipak moram da kažem da je život, za mene, jedna celina i da između čoveka i njegovog dela, između tela i onoga što telo proizvodi, postoje veze koje treba odgnetnuti, postoje bliski odnosi i srodnosti, ponekad čudnovate“. Kalveova knjiga je uistinu rezultat dugotrajnog i iscrpnog rada: raspitivanja, istraživanja, razgovora sa mnogima s kojima je Bart bio u nekakvoj vezi – od francuskog predsednika republike do prijatelja iz detinjstva – čitanja Bartovih dela i reakcija na njih i, naročito, Bartovih prepiski: Rolan Bart je pisao po nekoliko pisama dnevno i, veran u prijateljstvu, dugo je održavao prepisku s mnogima.

Kalve smatra da je Rolan Bart bio, pre svega, književnik, da je njegov glavni doprinos taj što je književnost uveo u humanističke nauke… To što je on doprineo, to nije teorija, to je pre svega jedan pogled i jedna intuicija, piše Kalve. „Taj pogled, njegov pogled, poučio je hiljade čitalaca da su prnje društva, male vesti, fotografije, oglasi, svakodnevne prakse – znaci, on je probudio svoje čitaoce za problem smisla… stvorio je jedan semantički refleks, pokazao nam je da živimo u svetu koji je nabijen smislom…. Ne bismo znali da plan nekog grada, diskurs književne kritike, moda, biftek-pomfrit ili obrada neke male vesti mogu biti bremeniti socijalnim smislom. A Bart nas je učinio osetljivim za te znake“.