Ruminacije O Predstojećoj Katastrofi

Поставивши у средиште душевног живота својих јунака осећања страха и неурозе, емотивне пренапрегнутости и истовремене испражњености, роман Руминације о предстојећој катастрофи Филипа Грбића, који је добио Награду Милоша Црњанског, дотакао је једно од најзначајнијих својстава модерне стварности. Његови јунаци, становници Београда, млади и беспомоћни, нервозни и насилни, у колоплету досаде и дроге, насиља и секса, сугестивно дочаравају колорит једног доба празнине. Но, романсијерско збивање истовремено почива на убедљивој интриги која обезбеђује занимљивост и напетост у приповедању, док му разуђени јунакови коментари себе и света обезбеђују интелектуалну носивост.

На дну приказане вишеструке разрованости људске душе и животних околности препознатљив остаје један траг сентименталности: као једва видљива светлост са дна провалије. Тај сентиментални тон као да назначује сачуване могућности нечега што је наизглед нестало: симпатије и осећања блискости између мушкарца и жене који – међутим – нису последња реч приповедања него последње искушење пред којим се налазе његови главни јунаци.

Тако роман Филипа Грбића остварује комуникацију три различита слоја: танане психолошке мреже која испуњава ликове, динамичног заплета који их поставља у ситуације и тиме открива у чињењу а не само у размишљању и развијене интелектуалности која даје смисаону перспективу ликовима и ситуацијама.Мило Ломпар