Samanizam

U ovoj studiji pojava šamanizma predstavljena je iz perspektive opšte istorije religija. Naravno, nije isključen ni sociološki niti psihološki pristup. Istorijska podloga tu je da sintetizuje sva posebna istraživanja. Autor se ne oslanja na proučavanje samo jedne struje šamanizma, već istražuje više njih: sibirski, severnoamerički, južnoamerički, indonezijski, okeanijski… Takođe, piše i o arhajskim tehnikama ekstaze i magiji.

U predgovoru za ovu studiju, pod naslovom U svetu arhajskog čoveka, Zoran Stojanović na najsažetiji način opisuje pojam šamanizma:

Šamanizam se temelji na psihofizičkom dualizmu, na shvatanju da duša može za izvesno vreme da napusti telo a da se to ne odrazi fatalno na ljudsku jedinku. S druge strane, šamanizam podrazumeva rascep u krilu svetoga, što znači, uz dobre, pojavu i zlih duhova a time i potrebu da se zajednica zaštiti od njih. Šaman je taj koji kroz vrlo složenu i tešku inicijaciju stiče dar i veštinu, dovoljno efikasnu, da zajednicu kojoj pripada štiti od svih zala. On nije sveštenik u pravom smislu reči, kao što ni šamanizam nije poseban oblik religije; da to jeste onda bi ovaj svuda gde se sreće (a sreće se na svim kontinentima) nosio sa sobom istu sliku sveta, što nije slučaj.