Samoubistvo nevinosti

Samoubistvo nevinosti – arheologija jedne opsednutosti

Roman Samoubistvo nevinosti, koji je poslužio kao osnova za kultni film Sofije Kopole, trideset godina nakon objavljivanja i dalje intrigira publiku hipnotišućom mešavinom melanholije, nostalgije i tragične lepote. Smešten u mirno predgrađe Detroita, roman prati pet sestara Lisbon u godini samoubistva, započete smrću najmlađe sestre.
Privlačnost romana se, međutim, ne ogleda u neizvesnosti (jer kraj nam je jasan već iz prvih redaka), nego u načinu na koji je ispričan. O zagonetnim sestrama Lisbon pripoveda nam grupa momaka iz komšiluka koji su njima opčinjeni, čak i decenijama kasnije. Preturajući po ukradenim dnevnicima, izbledelim fotografijama i sećanjima na pet sestara, oni pokušavaju da rekonstruišu tu kobnu godinu i otkriju razloge samoubistava.
Odričući se pozicije sveznajućeg pripovedača, Judžinidis koristi izuzetno retko horsko „mi“ kako bi mapirao adolescentnu čežnju i muški pogled koji devojčice vidi kao mitska bića umesto kao stvarne osobe sa sopstvenim glasom. Kao čitaoci, osuđeni smo na isti pogled i nikada zaista ne upoznajemo njihov svet. Možda upravo u tome leži najveća tragedija: ne samo u samoj smrti sestara već u činjenici da nikada nisu zaista bile viđene.