Slava živima

I novim romanom koji govori o prećutanoj, skrivenoj istoriji Beograda s početka Drugog svetskog rata, ali i današnjici u kojoj taj rat ni nakon osam decenija još uvek nije okončan (tačnije o periodu prve decenije XXI veka), Jugović nam iznova pokazuje zbog čega njegov spisateljski rad već godinama spada u sam vrh savremene srpske književnosti. Ovo, možda i najhrabrije delo savremene literature, oštro je i etički nepotkupljivo suočavanje sa prošlošću i sadašnjošću, delo koje nam predočava koliko je opasno i tragično gajiti zablude iz kojih, po pravilu, samo izniču nove i nove. Među ovim stranicama istorije naše prestonice nalaze se ljudi sa svojim vrlinama i manama, strahovima, sebičnostima i ambicijama, verovatno sasvim nalik stanovnicima ostalih evropskih gradova izloženih ratnim strahotama i njihovim posledicama, a opet dovoljno autentični i karakteristični za naše podneblje da njihovo ponašanje intuitivno razumevamo. Upečatljivi likovi romana su zapravo neumrli junaci oko čijih života se i dan-danas pogađamo, ubeđujemo, dižući im i spuštajući cenu periodično, prodajući ih iz različitih trenutnih interesa, skupo ili bagatelno, sa rafova nacionalne (pseudo)istorije. Ovo je zapravo, u biti, rodoljubivi roman koji nas opominje, otrežnjuje i koji nam poručuje kakvi ne smemo biti.