Sovjetske kantate

ODLAZEĆI OD NAS, DRUG LENjIN
OSTAVIO NAM JE U ZAVET DA ČUVAMO I JAČAMO
DIKTATURU PROLETARIJATA.
KUNEMO TI SE, DRUŽE LENjINE, DA NEĆEMO ŠTEDETI SVOJE SNAGE U TOME DA ČASNO
ISPUNIMO I OVU TVOJU ZAPOVEST!
tvoja smrt je druže Lenjine
početak novog vremena
nećemo te odati prošlosti
nećemo te odati čoporu džukela i dželata
ćutanje tvog iznenada umuklog glasa
čuva u sebi bes uznemirenog razuma
i u tom ćutanju
neće splasnuti ni naš bes
dok sav rad ne bude
oslobođen od parazitske eksploatacije
treba ga izvući iz potčinjenosti kapitalistima…
treba od njega odrezati, odseći, otkinuti kapitaliste…

Sergej Aleksandrovič Zavjalov (1958, Puškin) — ruski pesnik i prevodilac, klasični filolog. Rodio se u porodici čiji koreni vode poreklo iz Mordovije. Prve pesme objavljuje u lenjingradskom samizdatu 1980-ih. U svom pesničkom izrazu odriče tradicionalni ruski silabotonski stih, negujući slobodni stih i pesmu u prozi. Njegovi stihovi obiluju interpolacijama iz latinskog, starogrčkog, staroslovenskog, mordovskog jezika, te citatima iz književnih, folklornih i dokumentarnih izvora. U njima prepozanjemo korišćenje različitih postupaka antičke retorike, srednjovekovne književnosti, avangardne poetike. Autor je pesničkih knjiga: „Ode i epode“ (1994), „Melika“ (1998, 2003), „Govori“ (2010), „Sovjetske kantate“ (2015), „Pesme i poeme. 1993–2017“ (2018), kao i većeg broja eseja. Dobitnik je nagrada „Andrej Beli“ (2015. za knjigu „Sovjetske kantate“) i „Ceppo Internazionale Pistoia“ (2016). Njegova poezija je imala i koncertno izvođenje: 2019. na njegove stihove iz ciklusa „Epigrafi“ kompozitor Sergej Ahunov je napisao muziku, a 2021. i muzičku dramu „Božićni post“. Od 2004. Sergej Zavjalov živi van Rusije. Danas živi i radi u Švajcarskoj.