Spisi i razgovori

Petnaest Fukoovih tekstova i razgovora, sakupljenih u ovoj knjizi, metodološkog su karaktera i prate jedan od uporednih stvaralačkih tokova velikog francuskog filozofa. Istovremeno sa svojim slavnim knjigama istraživačkog karaktera, poput Istorije ludila, Rađanja klinike ili Istorije seksualnosti, Fuko je, prisiljen originalnošču svojih zamisli i pristisnut zahtevima javnosti, pisao i knjige o svojim knjigama, knjige u kojima raspravlja o metodama koje koristi u svojim istraživanjima. Reči i stvari, ili Arheologija subjekta takve su knjige. Pored toga neumorno je i bez prestanka pisao tekstove i vodio razgovore. (Sabrani Fukoovi tekstovi i razgovori prostiru se na 3000 stranica velikog formata.) Neki od njih postali su jednako slavni i uticajni kao i njegove knjige. U tekstu „Niče, genealogija, istorija“ (1971), uz genijalno tumačenje Ničea, Fuko pokazuje zbog čega se od arheologije okreće genealogiji. U razgovoru „Istina i moć“ (1976) ova dva naizgled suprotstavljena pojma dovode se u nerazmsivu vezu. U razgovoru „Strukturalizam i poststrukturalizam“ (1983) odgovara na pitanje „kojim pojmovnim aparatom zahvatiti sadašnjost?“ U tekstu „Dva ogleda osubjektu i moći“ (1984) daje vrtoglave analize odnosa moći. U posthumno objavljenom tekstu „Šta je prosvećenost?“ upušta se u možda najlucidnije tumačenja Kanta.

Ovih petnaest tekstova i razgovora tek su delić jednog ogromnog i beskrajno važnog dela, ali baviti se filozozijom bez njih nije moguće.