Srpska drama

U knjizi koju je 1916. godine, ne bez dvosmislenosti naslovio Srpska drama, što aludira na ljudsku dramu u ratnim uslovima kao i na pozorišni žanr, ostavio je potresno svedočanstvo o dva poslednja povlačenja kojima je prisustvovao. Tom iskustvu dodao je ništa manje potresno svedočanstvo o posledicama srpskog povlačenja kroz Albaniju i Crnu Goru koje je video prilikom kasnije posete Srbima u izbeglištvu na ostrvu Krfu i Vidu.

Nekoliko opaski u knjizi Feri-Pizanija koja je pred čitaocem upućuju istoričara na oprez: autorova iskazana želja da piše „romantičnu knjigu“ za čitaoca koji „želi da se zabavi“ i da „grozotu drame“ čiji je bio posmatrač poredi sa završetkom „drame po pozorištima u petom činu“ Ipak, stvarni razlozi zbog kojih se Feri-Pizani odlučio da objavi ovu knjigu naziru se u posveti koja se nalaz na njenom početku. On je iskazao želju da u slučaju da Antanta pobedi u ratu, ona ne zaboravi doprinos „herojske i mučeničke“ Srbije toj pobedi. Kao da je iskustvo dotadašnjeg rata ukazivalo na neiskreni odnos Antante premasvojoj maloj balkanskoj saveznici.