Srpske pobede (Prvi balkanski rat 1912)

Sećam se da sam jednoga dana ove zime, oko šest sati uveče, pod svodovima pozorišta Odeona razgovarao o Balkanskom ratu sa jednim članom Akademije nauka, jednim od onih koji najbolje poznaju Evropu: „Da, znam dobro, reče mi on, vi ste srbofil, vi imate lepo mišljenje o srpskoj vojsci. Ali, vojska bugarska je bolja, a vojska turska još bolja. Turčin je najbolji vojnik na svetu!“ I akademičar mi pokaza prstom, u poslednjim vestima u Journal des Débats, jednu službenu depešu iz Carigrada: „Naše makedonske trupe razbile su četiri srpske divizije kod Kumanova!”

Odista toj depeši nisam mogao verovati!

Poznao sam i suviše veliki broj srpskih oficira i vojnika, posmatrao sam i suviše često njihove okretne i pouzdane pukove kada defiluju pod teškim prevojima trobojnih zastava, da bih mogao verovati da su ih „razbili!” Ali: bez vatre nema dima, veli poslovica; možda se desio kakav nesretan slučaj, kakva nesreća?… Kako su sati izgledali dugi svima slovenskim prijateljima do onoga trenutka, kada nas g. Barbijeve depeše u Journal-u ne obavestiše da je „razbijanje“ Srba bila baš njihova odlučna pobeda na Kumanovu.