Stanica za lov na kitove

Dva dana potom upoznali smo Trgovca. Bio je visok, s dugom, riđom bradom, samouveren i drzak. Njegova su ogromna stovarišta, izgrađena od grubo isečenih dasaka tik uz obalu, bila prepuna slonove kosti, kaučuka u loptama i listicima, abonosovog drveta i palmovog ulja. Ali, bilo je tu i puščanog baruta i dobro očuvanih kremenjaca, čuvenog mančesterskog cica i razne metalne robe: malih i velikih makaza, noževa, klešta, viljušaka i kašika, stega, lanaca i eksera, šrafova. U njegova stovarišta je iz dubine kontinenta stizala neprekidna kolona urođenika iz raznih plemena i kolonija, a nosili su, pored najvećma slonovače i kaučuka, i drugu robu za trgovanje: velike noževe domaće izrade, koplja i lepo ukrašene tobolce, posude od drveta, ali i kaveze s papagajima, mlade šimpanze, pa bi se tu našlo čak i poneko slonče. Odnosili su mahom barut i puške, zrna velikog kalibra za karabine, džakove soli, bronzane i bakarne šipke, olovne poluge. Od ovog velikog i moćnog Trgovca prvi put smo čuli za postojanje Stanice za lov na kitove.