Sunčano mesto za sumorne ljude

U napuštenim predgrađima Buenos Ajresa, Enrikesova otkriva svet u kojem prošlost šapuće kroz prazne ulice, a svakodnevica se izopačuje u jezivu fantazmu koja čeka da nas proguta.
Horor Marijane Enrikes ne izvire iz mraka, već iz svakodnevice – iz potisnutih strahova, nasleđenih trauma i narušenih odnosa, ali i iz društvene nestabilnosti i apatije, ekonomskih kriza, ksenofobije i mizoginije. U njenoj poetici, ove pojave preobražavaju se u natprirodno, sve dok njihova jeziva prisutnost ne ostane čvrsto utkana u tkivo stvarnosti.

Prožete magijom, fantastikom i religijom, ove priče promišljaju odnos sećanja i zaborava, kao i transgeneracijskih trauma. Istovremeno, razotkrivaju pukotine savremenog argentinskog društva i njegov moralni i politički kolaps, uključujući femicid, korupciju, raspad urbanog tkiva i iskustva marginalizovanih.

Ne zazirući od sirovog, telesnog horora, a oslanjajući se na urbane legende, folklor i nasleđe vojne diktature, Enrikesova oblikuje svet u kojem Buenos Ajres i njegova predgrađa nisu tek kulise, već živi organizmi straha, svakodnevni prostori – napuštene zgrade, a ulice i domovi postaju pejzaži unutrašnjih i društvenih raslojavanja.

U ovim pričama, sablasno i stvarno se neprestano dodiruju a svakodnevica izobličava sve dok noćna mora ne postane njen sastavni deo. Autorka ne pruža utehu; do poslednje stranice vodi nas kroz vrtlog nelagode i straha, koji nas uznemirava i opominje da strah ne boravi gde ga očekujemo – već tamo gde se najviše plašimo da pogledamo.