Švajcarski kačamak

Sećate li se knjige „1000 ZAŠTO 1000 ZATO”? Bila je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka sastavni deo svake kućne biblioteke u SFRJ. Uz dečje sveznanje, par knjiga o Titu, poneki roman i eventualno nečija sabrana dela. Bila su to bezbrižna vremena, kada su muzika, televizija i filmovi bili bolji, fudbal lepši, pare jeftinije, automobili kvalitetniji, a autor ove knjige je odrastao i kao sunđer upijao svet oko sebe, od politike do pop kulture.

Za sve ostalo između ova dva pojma, ne bi bilo mesta da nabrojim. Sa tim ogromnim znanjem, on skenira javu koju živimo i snove u kojima uživamo. Cenim njegove ocene o dnevnoj politici i tumačenja novije istorije, volim kako gleda filmove, guta serije, rasčlanjuje stripove, razume različite forme televizijskog izraza. Muzika mu je poseban gušt, jer svaka grupa, izvođač ili koncert koji pominje, može da bude saundtrek njegovih tekstova. Da se vratim na naslov sa početka. Ovaj Panovićev rukopis me podseća na to izdanje. Samo za odrasle. Kad god započne neki esej, a ovde ih ima dosta i na razne teme, Zoranovo pero mora da trči za njegovim sjajnim umom. Da nešto slučajno ne ispusti, jer imam utisak da mu se u tim trenucima otvaraju datoteke u glavi, podaci iskaču, a on ih vešto štrika u nešto što na prvi pogled deluje nespojivo. Kažem, na prvi, jer taj utisak nestaje kada pročitate do kraja.