Svaki dan kao poslednji

„Zbirka poezije Nemanje Nikolina predstavlja jedno putovanje koje je podjednako geografsko i metafizičko. Daleko od postojbine za koju je verom, emocijom i poštovanjem vezan, do u srž sebe gde se prepliću urbano i pastoralno, lično i univerzalno, detalji i sveobuhvatnost“ – Sandra Zlatanović; „Čitajući pesme, nisam bio siguran čitam li pesme napisane rukom deteta ili odraslog….Njegove pesme su kao slikovnica, koja mrda, koja diše, kao skica koja iz monohromnog dobija boje, pa se razlije u neku drugu, novu sliku. Njegove pesme mirušu. Miris starog kraja, Novog Zelanda, Zelenog venca, mirisi straha i hrabrosti. Ove pesme pisali su i dete i odrastao čovek.; Ove pesme pisala je sloboda u njima, odrasli koji je preispituju i mlađi koji je nosi kao putokaz . Nemanja i Neca“ – Nikola Krdžić