Sveti Toma Akvinski – Dereta

„Svaki naraštaj traži svog sveca instinktivno; i on nije ono što ljudi žele, nego pre ono što je ljudima potrebno“, kaže Gilbert Kit Česterton na početku knjige o Svetom Tomi Akvinskom. Ovo bi moglo biti rečeno i na početku njegovih knjiga o Svetom Franji ili bilo koje druge njegove „moralne teologije“, jer Česterton uvek pogađa srž ljudske potrebe za svetom figurom.

Čestertonove studije daleko nadmašuju biografske namere, ukoliko su ih ikada i imale, pokazujući koliko subjektivna istina jedne autentične egzistencije može postati opšte saznanje o svetom i životu, i svetosti života. On prikazuje kako čovek, usmeren prema Bogu, odnosno prema ljubavi koja ne isključuje čoveka, može dostići pravu svetost.

U knjizi „Sveti Toma Akvinski“, Česterton dozvoljava priči o svetom Tomi da se sama razvije, kao smisao koji promišlja samog sebe. On ističe da je „teologija sveca jednostavno teizam sveca; tačnije, teizam svih svetaca“. Biografija učenog monaha tako postaje istinska mapa duhovnosti srednjovekovne Evrope. Česterton naglašava da je „njegova ljubav prema istini savladala njegovu poniznost“, što Svetog Tomu čini uzorom duhovne potrage i intelektualne hrabrosti.

Knjiga „Sveti Toma Akvinski“ nije samo biografija, već duboka meditacija o prirodi svetosti i istini. Česterton koristi lik svetog Tome kako bi istražio širu temu svetosti u ljudskom životu. On pruža uvid u to kako je svetost povezana sa ljubavlju prema istini i Bogom, prikazujući Svetog Tomu kao idealnog uzora za sve koji tragaju za duhovnim i moralnim vođstvom.

Čestertonova duboka analiza i strast prema temi čine ovu knjigu neizostavnom za sve koji žele da razumeju ne samo Svetog Tomu, već i dublje duhovne i moralne aspekte ljudskog postojanja.