U moru ima krokodila

Istinita priča Enajatolaha Akbarija

Nava, zabačeno selo između Kandahara i Kabula. Zbog pretnji osionih Paštuna mali Hazar Enajatolah Akbari prinuđen je da napusti rodnu kuću, rodno selo, svoju zemlju.

Krijući ga pod svojom burkom, majka ga je prokrijumčarila u Pakistan, pomilovala po kosi, naterala da obeća da će postati dobar čovek i ostavila. Tako započinje potresna odiseja dečaka koji više nema nikoga i ništa osim očajničke želje da preživi i da održi obećanje dato majci: da nikad neće uzeti drogu, nikad ubiti čoveka i da nikad neće krasti. Prošao je Pakistan, Iran, Tursku i Grčku bežeći od straha, radeći najteže fizičke poslove, sanjajući drugove i neki kutak na ovom svetu u kom će moći da se sklupča i nazove ga domom.

„Iz Avganistana u Pakistan, zatim u Iran, Tursku, Grčku i napokon u Italiju. Odiseja jednog malog čoveka koji nikad ne želi da zaboravi. Ne želi da zaboravi ubijenog oca, rastanak s bratom i sestrom, batine, stotine kilometara koje je proveo u dvostrukom dnu kamiona i u utrobi broda, ropski rad, glad koja ubija. Ne želi da zaboravi majku i svoju viziju sreće. Ako Enajatolah uspe da ne zaboravi, biće to zasluga i jedne knjige u kojoj je ispričao svoj život, U moru krokodila Fabija Đede. Predivna knjiga koja oslikava ljudsko dostojanstvo i hrabrost u borbi za preživljavanje, hrabrost da se pogleda istini u oči.“
VENITI FER (italijansko izdanje)

„Na pitanje kako je izdržao, Enajatolah odgovara: ‘Otpornošću. Sposobnošću da izdržim a da se ne uništim’. Enajatolah prepričava i slučajni susret s dvojicom biciklista (na putu za Veneciju): ‘Jedan je rekao da je Francuz, a ja sam uzviknuo: – Zidan, Zidan! Drugi je bio Brazilac, a ja sam uzviknuo: – Ronaldinjo!
Kad sam im rekao da sam iz Avganistana, uglas su uzvratili: Talibani, talibani! – To je ono što su oni znali o mojoj zemlji.“
ABC (Madrid)

„Izuzetna vrlina ove tragične pripovesti sa srećnim krajem jeste činjenica da je ispričana bez imalo samosažaljenja, s mnogo smisla za humor i ironiju. Posle homerovske pustolovine preko pet zemalja, Enajatolaha je u Italiji prihvatila jedna porodica, za koju kaže: ‘Ljudi koji prihvataju druge, imigrante, predstavljaju supernarod, najmoćniju naciju koja danas postoji’. A Fabio Đeda dodaje da imigranti kao što je Enajat, zapravo ne tragaju za boljim životom, već beže od sigurne smrti.“
EL MUNDO