Udaljavanje

Pesme u knjizi Bojana Vasića Udaljavanje u znaku su neprestanog kretanja i izmeštanja.

Lirski subjekt se kreće u prostoru, čas gotovo neosetno, kako se i ide kroz grad, čas u velikim prostornim celinama. U tim kretanjima se ne menja samo pejzaž u kome se nalazi, već se preobražava i on sam. Bio u pokretu ili u mestu, čovek je ono što vidi i, još pre, ono što potom, polazeći od tog čulno dostupnog i proverljivog sveta, pretvori u snažan unutrašnji doživljaj u kome se jedine čula i mišljenje, utisci i saznanja, emocije i refleksije.

Na toj osnovi nastaju pesme Bojana Vasića. To je najpre gradsko kretanje i spori izlazak iz grada kojim se senči prostor između grada i Dunava ili, na drugoj strani, prostor između dunavskog priobalja i „crnog Beograda“.