Ulhva, Samanka

Radnja romana Ulhva, šamanka smeštena je u vreme japanske okupacije, kada je zapretila velika opasnost da iščeznu korejski identitet, jezik i kultura. Drugi pisci tog vremena uglavnom se bave ideologijom, teškim životom pod okupacijom, kritikom starog nasleđa, dok se Kim Tong Ni u pokušaju da spase, kako on kaže, „duh nacije“, odnosno „izvor korejskog mentaliteta“, okreće korejskoj tradiciji i izvornom duhovnom svetu Korejaca – šamanizmu. Glavna tema je sukob između majke šamanke i sina protestanta zbog nepomirljivih religijskih opredeljenja.

Iako se roman može posmatrati i kao sukob stare i nove religije, kulture Istoka i Zapada, razlog autora da napiše ovaj roman, pored očuvanja korejskog identiteta, leži u „metafizičkoj zabrinutosti za odnose između božanstva i čoveka“. Književnost dvadesetog veka, kako autor tvrdi, nije umela da reši problem nihilizma koji se pojavio krajem devetnaestog veka. Iz tog razloga smatrao je da je njegova književna misija da „pronađe novo božanstvo i otkrije novi odnos između božanstva i čoveka“. U toj potrazi u svom književnom opusu okreće se ne samo šamanizmu već i hrišćanstvu i budizmu. – Mila Stamenković i Ćo Jang Von Iz Uvoda