Usta bez kapaka

Goran Korunović (1978, Jagodina) je pesnik i docent na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je knjige: Gostoprimstva (2011, poezija), Reka kaiševa (2012, poezija), Literatura i opasnost (2013, komparativni ogledi), Crvena planeta (2014, poezija).

„Ovu knjigu trebalo bi čitat iodjednom, kao da tekst ne dolazi spolja već kao da Glas (zapamćena podsvest, zabeleženi kolektivni san, sablasno snevanje, mȍra koja teče, uspomene koje silaze, nema stihija…) dolazi iznutra, iz zastrašujućeg sna, iz atavizama divljine i podsvesti, vatre, prirode: sveta životinja i šuma, planina, drveća, čudesnih bića, uglja, iz magme i slapova jezika i sinestezije onoga što će se postepeno uobličiti ili prerasti u društveno (ciklus Imovine). Jezički efekat mešanja pogled-je-glas, glas-je-pogled, Glas kao ono što će (se) slepiti, nastati iz aveti, sliti u pojedinačno: telo, sopstvo, govor, tekst… Kretanje: protejsko preobražavanje oblika, onoga što je u nama a nije sopstveno, pretapanja, prelivanja, od sna u telu do tela koje žudi da i na javi čuje sanjani, oslobođeni glas…“

– Danica Vukićević