Vatre i šapat

Strip-album Vatre smatra se najvažnijim delom italijanskog crtača, slikara i reditelja Lorenca Matotija. Priča o bojnom brodu čija posada ima zadatak da ispita neobične događaje na jednom nevelikom ostrvu – pre svega tajanstvene nestanke ljudi i brodova – bliska je senzibilitetu Bucatijevih priča. Matotijev crtež koji se kreće u rasponu od karikaturalnog do apstraktnog dobio je posebnu dimenziju zahvaljujući njegovom inovativnom pristupu radu sa bojama. Drugi deo ovog integrala, strip-album Zona bunila, koji je Matoti stvorio u saradnji sa svojim prijateljem, piscem i scenaristom, Džerijem Kramskim, korak je dalje na istom putu. Reč je o kraćem delu izuzetne slojevitosti koje pleni svojom nepretencioznom dirljivošću. Pripovedni stil Matotija i Kramskog oniričan je i fragmentaran. Kao takav opire se preciznom tumačenju. Njihova poetičnost je poput slobode divljeg konja. Ako pokušate da je zauzdate i osedlate, zbaciće vas i nehotično vam naneti bol. Međutim, ako joj se prepustite jahaćete na oblacima. Kockice nadrealističkog mozaika iz poglavlja u poglavlje dobijaju fizionomiju čija senka počinje da deluje na racionalnom planu. Ono što se ispočetka činilo kao nerazgovetno brbljanje, tada se ukazuje kao ritualni hipnotički napev koji u jednom času otključava vrata spoznaje. Ta se vrata pred jednim putnikom otvaraju brže, pred drugim sporije, a pred trećim ostaju zaključana do kraja knjige.