Velike sile i Srbi (1496-1833)

Velike sile i Srbi 1496–1833. Miloša Kovića je knjiga o tome kako smo se nasuprot volji vodećih država Evrope izborili za nezavisnu i slobodnu državu srpskog naroda. Da bismo to uspeli, morali smo da steknemo osobeno diplomatsko i geopolitičko čulo u vremenu kada nacionalne države nije bilo. Jedino nasleđe na koje je srpski narod mogao da se osloni bilo je zavetno nasleđe Svetog Save. Prof. dr Miloš Ković pokazuje na koji način su srpska crkva, trgovačka, vojnička i seljačka elita vodili diplomatiju vekovima turskog ropstva.

Ković analizira, u velikom hronološkom luku, odnose srpskog naroda sa svim vodećim evropskim silama. Turska, Austrougarska, Rusija, Nemačka, Francuska i Engleska nisu se u sudbini srpskog naroda pojavile istovremeno. Svaka od obih država uključila se u rešavanje Istočnog, pa i srpskog pitanja, u određenom trenutku. Kako je u tom istorijskom trenutku izgledao raspored sila? Koje rešenje je odgovaralo zapadnoevropskim, a koje istočnoevropskim silama? Na koji način su se suparništva Velikih sila prelamala u sudbini Srba?

Odgovore na ova pitanja naš narod učio je vekovima, nekada srećno i odjednom, a nekada je greške krvlju plaćao. Otuda je nova knjiga Miloša Kovića riznica kolektivnog istorijskog iskustva koje će biti neophodno u vremenima koja slede. Poredak se menja, karte (pa i geografske) ponovo se mešaju, a Srbi moraju dobro da procene sa kim, protiv koga i za šta se moraju opredeliti.