VIDI CUDA 2

Vid proveravate tako što odete kod očnog lekara, sednete na stolicu, on vam pokazuje slova, prvo velika, pa sve manja…
Postojanje čuda, to da li ih vidite, međutim, proveravate obrnutim redosledom, od manjih ka većim. Tako što se nalaktite na prozorsku dasku, izađete na balkon, sednete na klupu u parku, vozite bicikl, ronite otvorenih očiju…
Drugim rečima, bez obzira na to gde se nalazite, gledate svet oko sebe. Ako ne vidite malo čudo u tome kako trava niče ispred vaše zgrade, u tome kako se dobro slažu vetar i cvetne latice, u tome kako deca uče da hodaju i trče, u tome kako se sunčev kolut pomera bez obzira na to koliko brzo okrećete pedale, u tome kako oko vas promiču jata riba, a na dnu mora miruju školjke… Ako, dakle, ništa od toga više ne vidite kao malo čudo – onda vam ni takozvana velika čuda neće pomoći da se začudite.
Ipak, nemojte da paničite. I za to postoji lek.
Imate ga u rukama, upravo čitate ono što je sastavio tamo neki urednik, već ste videli da je knjigu priredila Gordana Timotijević, a na korici još i stoji da je po sedam svojih čuda opisalo sedam pisaca: Danilo Nikolić, Ljubivoje Ršumović, Slobodan Stanišić, Ranko Pavlović, David Albahari, Vesna Vidojević Gajović i Branko Stevanović. Sve ilustrovao Mladen Anđelković.
Preostaje samo to da knjigu otvorite. Verujte – pomaže. Mala čuda rastu…
I gle, čuda – više niste sigurni da li vi knjigu držite u rukama ili su ovakve knjige tu da bi vas držale za ruke.
Goran Petrović