Zitije Protopopa Avakuma Koje

Žitije protopopa Avakuma, koje je on sam napisao je delo koje u prvom licu iznosi sve patnje, iskušenja, nastojanja i duhovnu borbu protopopa (protojereja) Avakuma Petroviča, kao predstavnika staroveraca (staroobrednika), koji se dosledno protivio reformama svoga bišeg prijatelja patrijarha Nikona. Patrijarh Nikon je u istoriji zapamćen kao reformator Moskovske pravoslavne crkve, što je dovelo do njenog rascepa na staroverce i novoverce tokom sedamnaestog veka. Uprkos naredbama cara, Avakum se uporno protivi reformama i biva prognan u Sibir. Poslednjih četrnaest godina života provodi utamničen u tvrđavi u Pustozersku, krajnjem severu evropske Rusije, gde i nastaje Žitije (1672-75), prva autobiografija u ruskoj književnosti koja obiluje izuzetno realističnim opažanjima, prikazima i nemilosrdnim dešavanjima.

„Avakum je 14 godina proveo na hlebu i vodi u zemljanom zatvoru u Pustozersku, neumorno je nastavljao svoje pripovedanje, slao povelje i oružne poslanice. Naposletku je njegovo drsko pismo u kome je molio cara Alekseja Mihajloviča i napadao patrijarha Joakima, odlučilo sudbinu Avakuma i njegovih drugova. 1. [14] aprila 1682. godine oni su spaljeni u Pustozersku. Raskolnici smatraju Avakuma za mučenika i imaju njegove ikone. U sferi raskola Avakum je delovao ne samo primerom nepokolebljivosti ubeđenja; on je jedan od najistaknutijih raskoloučitelja. Avakumu se pripisuju 43 dela.“