Običaji srpskog naroda I

Pomena o našim narodnim običajima u starini nema mnogo. Najčešći je pomen Krsnoga Imena. Ono se pominje u Makedoniji, na Ohridskom jezeru, još 1018. godine, zatim u Hercegovini 1391, u Konavlju 1466, u Boki Kotorskoj 1772, među Srbima u Ugarskoj mnogo puta u XVIII veku, i tako dalje. Badnjak se pominje u Dubrovniku 1271. godine, otmica devojaka u Srbiji u početku XIII veka. alje se u starini pominju koleda u Slovenačkoj, a samrtni, đurđevski i drugi običaji na raznim mestima u našoj zemlji. U Dušanovu Zakoniku pominju se mnogi socijalni, pravni, religiozni i ekonomski običaji. Za običaj pobratimstva imala je naša pravoslavna crkva, u srednjem veku, naročitih molitava. Zapadni putnici koji su prolazili kroz naše zemlje dosta puta pominju i naše običaje. O običajima nalazimo pomena i u zabranama koje su protivu njih izdavale crkva i država. Najzad, o njima govore gdešto i naši književnici u svojim delima. No svi su ovi pomeni uzgredni i slučajni, ili su sa tendencijom, koja je išla protivu njih.