Srbija i Turska 1894—1897.

dr Vladan Đorđević od 1894. do 1897. godine vršio je funkciju poslanika Srbije u Carigradu. Diplomatski rad u Carigradu bio je usmeren na ostvarivanje srpskih nacionalnih ciljeva u Makedoniji i Staroj Srbiji. Kralju Milanu Obrenoviću predložio je program rada u Carigradu u sedam tačaka koje su se ticale otvaranja srpskih škola u Makedoniji, spasavanja manastira Hilandara, postavljenja Srba za mitropolite u Skoplju i Prizrenu… Postavljenje Srba za vladike bilo je veoma važno zato što srpski narod u Staroj Srbiji i Makedoniji nije imao svoju crkvu, za razliku od grčkog koji je imao Carigradsku patrijaršiju, i bugarskog, koji je od 1870. godine imao svoju crkvu – Bugarsku egzarhiju, stvorenu bez saglasnosti Patrijaršije ali sa odobrenjem sultana. Zbog toga što im je, za razliku od grčkog, bugarski jezik bio razumljiv, kao i zbog osećaja pripadnosti slovenstvu, Srbi su radije išli na bogosluženja u egzarhijske crkve i time bili izloženi bugarizaciji.

U skladu sa glavnim pravcima srpske spoljne politike, sa Turskom je trebalo da održava miroljubive odnose, a u delovanju da se oslanja na Rusiju. Poseta kralja Aleksandra Carigradu u junu 1894. godine, koju je Đorđević organizovao ubrzo po preuzimanju dužnosti, bila je prilika za dogovore po pitanjima srpskih zahteva.