Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804 — 1850

„Bartolomeo Silvestro Kunibert rodio se u Saviljanu, uglednom gradiću pokrajine Kunea u današnjoj severozapadnoj Italiji, 3. decembra (po novom) god. 1800.
„Odgajen pod očevim nadzorom, Bartolomije je dobio gimnazijsko obrazovanje, kao i braća mu, u svome rodnom mestu, i već se tada odlikovao među drugovima vedrim duhom i odanošću k nauci. Zatim je prešao na sveučilište u Torino, i tu je svršio medicinske nauke tako izvrsno, da je dobio pravo da ih i sam predaje.
„Uskoro zatim dr Kunibert je napustio Italiju, i otišao je najpre u Carigrad pa odatle u Srbiju, gde je ubrzo zadobio poverenje Velikoga Miloša, uzimajući uglednog udela u savetovanjima Kneževim, s kojim je podelio sudbinu i god. 1839…
„God. 1843. Knez Miloš, koji je bio još neprestano u izgnanstvu, pozvao je, za vreme svoga bavljenja u Beču, k sebi dr Kuniberta, koga je želeo imati uza se pre nego što bi se odlučio da upadne u Srbiju, te da nanovo zauzme u njoj svoj raniji položaj. Kunibert se odazvao ovom pozivu, i ostao je dosta dugo uz svoga starog gospodara. Zatim se opet vratio u svoje rodno mesto i među svoje, i tu je sredio svoje uspomene, pa onda se dao na pisanje Istorijskog ogleda o Ustancima i Samostalnosti Srbije, i već je uveliko bio na drugoj knjizi, kad ga je 1. (13) marta 1851. otrgla smrt iz naručja njegovih dragih i od tako milog mu posla.
Ja se uzdržavam od svakoga podrobnijeg suda o delu dr Kuniberta, koje više nosi obeležje uspomena nego prave istorije. Ali baš zato, što je u njemu događaje opisivao čovek koji ih je sam uveliko proživljavao, ovo i nosi neizbežno odlike ličnih, u velikoj meri stranačnih pogleda i suđenja, koji za istorika imaju pravu vrednost istorijske građe, tek kad se sasluša i druga strana.