Afanasi

Bilo ih je troje. Krvlju svezani, sudbinom krunisani. Bat njihovih koraka isprva se nije mogao čuti, a onda… Po izlokanim drumovima, planinskim šumama i na bojnom polju, počeli su da ostavljaju sasvim drugačije tragove. One što ostaju, one što se i dan danas vide. Jednom od njih pogled beše uprt u srebrni dukat na tamnom nebu. Drugi je bio tih kao noćni leptir koji leti po pustom groblju, tražeći spomenik bez imena. A ona, koja beše voda između njih, voda što gasi vatre, bila je zmajevita. U njenim je venama tekla krv drevnih zmajeva…

„Ovo je priča o Vukašinu, Strahinji i njihovoj sestri Ognjeni. Istkana nitima prošlosti, u vreme kada su vitezovi ognjem i mačem čuvali nevidljive granice, kada je noć sa sobom donosila bića iz staroslovenskih mitova i legendi, ova će vas pripovest povesti sa onima koji su, istovremeno, koračali sa obe strane nevidljive granice što deli ovaj od onoga sveta“

– Miloš Petković