Bregalnica (Srpsko-bugarski rat 1913)

Evo me, kao dopisnika Žurnala, i po drugi put u ekspres—orijentu u putu za Balkan, otkuda smo dobijali kratke i protivurečne novosti.

Jedino se pouzdano zna da se na poluostrvu vodi nov krvav rat, i da je strahovita mahnitost za ubijanjem i pokoljem obuzela jučeranje saveznike.

U Parizu i uz put prognostičari predskazuju konačno satiranje Srbije. Bugari su polagali na reklamu! U Beču se govorilo samo o porazu Srbije. Ipak sam se u sebi osmehivao. Vrlo sam dobro poznavao svoje ratne drugove da bih mogao verovati u njihov poraz.

Srbe je ogorčila bugarska nelojalnost, početkom neprijateljstva bez objave rata i napad koji je do poslednjeg trenutka prikrivan diplomatskim uveravanjima o umerenosti.

Cela je zemlja pod oružjem, Srpska vojska broji ovoga puta oko pola miliona ljudi!

Koliko li će ih se vratiti na svoje ognjište? Koliko popadati pod kuršumima? A koliko biti pokošeno strašnom kolerom što se pojavila?

Koliko će njih ostati pod nekoliko ašova zemlje? Jedva da koja mati i supruga i misli na to… jer je otadžbina u opasnosti!…

Nije prošla ni nedelja dana, a bolnice u Beogradu, četrdeset ih je na broju, već su prepune. Udvojen je broj postelja. Nema dovoljno ni lekara ni hirurga. Pa ako po koji put i čujete preklinjanja bolnika na samrti, to se ranjenici, zaboravljajući na bolove, obraćaju poslednji put k nebu protivu gadnog kovarstva saveznika, nevernika zakletve i prijateljstva!