Četničke uspomene 1905-1907

Dragiša Stojadinović rođen je 12. maja 1886. u selu Jasenici kod Negotina, u brojnoj porodici sveštenika. Istaknuti srpski komita-četnik s početka veka, ratnik-vitez Karađorđeve zvezde s mačevima. Stojadinović je četovao u palanačkoj, kumanovskoj, preševskoj, veleškoj i prilepskoj kazi (oblasti) s vojvodama Savatijem, Bacetom, Doksimom, Gligorom Sokolovićem, Jovanom Babunskim i Vasilijem Trbićem. Pet puta odlazio je preko granice u četu. Učestvovao je u sedam komitskih borbi. Ranjen je u borbama kod Bajlovca 1906. godine. Borio se u Balkanskim, Prvom i Drugom svetskom ratu. U jednoj ruci puška, u drugoj fotoaparat i kamera.
Prvak Srbije i Jugoslavije u streljaštvu od 1908. do 1926. godine njegove streljačke sposobnosti pominju se u pesmi „Srpska mi truba zatrubi”, ispevanoj u čast boja u selu Drenovo, kod Velesa 1907. godine.
Legendarni major Voja Tankosić, u osvit Velikog rata, angažuje ga da obuči dvojicu mladića iz Bosne da pucaju iz revolvera. Kada je 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip u Sarajevu ubio prestolonaslednika Franju Ferdinanda, Stojadinović shvata koga je obučio da rukuje pištoljem.
Ratni fotograf, publicista, filmski snimatelj, šef Kinematografske sekcije Srpske vojske na Solunskom frontu, političar-borac protiv korupcije dvadesetih godina prošlog veka, narodni poslanik koji se suprotstavio Milanu Stojadninoviću tridesetih godina i zbog toga robijao u Sremskoj Mitrovici, motociklista, automobilista, vazduhoplovac, autor prvih naših filmova u boji, buntovnik, koji se nikada nije mirio s nepravdama i zbog toga napadan od protivnika u svim vremenima i svim režimima, od đačkih dana do smrti
„Kao jedan od stvarnih i dugogodišnjih boraca i ratnika za dobro našeg naroda smatrao sam se pozvanim da ne dopustim da ratni zabušanti i beskrupulozne šićardžije počnu da pljačkaju narod, da sramote srpsko ime i prljaju čast i obraz srpskog naroda. Smatrao sam da svi oni koji ovo vide, znaju i prećutkuju snose punu odgovornost za ovakav rad i ja tu odgovornost nisam hteo da primim na sebe jer sam se mnogo godina borio i krvavio da narodu bude bolje i da dočeka lepše i srećnije dane” – Dragiša Stojadinović.