Ciao bella

unakinja u koju ćete se zaljubiti na prvi pogled.

Volela bih da pronađem žene slične meni. Nesavršene, često nedorasle situaciji. Majke koje se ne oduševljavaju svom novorođenom decu na svetu zato što priznaju da je većina njih stvarno ružna. Majke koje preskaču stranice kad uveče čitaju priču za laku noć. Ukratko, normalne majke. One sigurno postoje, zar ne?

Razoružavajuće intimno, dirljivo i otvoreno, glavna junakinja Ana govori o roditeljstvu, ljubavi i praštanju. Dok čeka drugu bebu, Anu razdiru razni strahovi i plaši se svega: buke, gužve, smrti, patnje, porođaja, da ne ume da voli, da previše voli, a najčešće – sebe. Da bi se izborila sa strahovima ide na psihoterapiju, a dok razgovara sa terapeutom, sa mnogo humora priseća se detinjstva, zastrašujuće figure oca zbog koga je majka morala da donese teške odluke, a pred nama se polako sklapa slagalica Aninog života iz koje izranja slika majke, preduzetnice, blogerke i romanopisca.

„Serena je borac, šta god da joj se dogodi, ona hrabro nastavlja. Duhovita je, šašava, ranjiva i nesavršena. Toliko ti postane bliska do kraja knjige da ti dođe da je zagrliš.“
– livresalire.com

„Oda Italiji, porodici, detinjstvu, prijateljstvu i ljubavi. I nema klišea. Upoznajemo junakinju koja je u solidnom braku utemeljenom na uzajamnoj podršci. Ona dirljivo iznosi svoje slabosti i patnju, jednostavnim a pravim rečima koje pogađaju suštinu stvari.“
– littleprettybooks.com

„Namerno sam odugovlačila sa čitanjem, toliko nisam želela da prestanem da se smejem i da saosećam sa Anom.“
– babelio.com