Dendriti

Dvadesetih godina XX veka, u grad Kamden, u Nju Džerziju, stiže Grk Adonis Kabanis džepova gladnih američkog sna. Iz istog grada, dvadeset godina kasnije, zapucaće prvi američki serijski ubica, a četrdeset godina nakon toga počinje roman Dedriti, i to u školskom toaletu gde se sreću dve devojčice, jedna uplakana, druga besna. Kamden se od grada koji obećava s početka veka pretvorio u skupine zatvorenih fabrika, siromašnih četvrti i oronulih kuća. U jednu od njih, jedne noći, neće se vratiti mladi, razjareni Pit, a narednog jutra njegova majka Luiza umreće od brige i tuge. Dvanaestogodišnja Mini tako će ostati siroče i sasvim slučajno postati deo porodice svoje školske drugarice Lete. I to baš u trenutku kada Letin očuh, Bejzil Kabanis, praveći večeru počinje da se pita gde je i kad pogrešio, pa je sve pošlo naopako…
Onako kako se granaju dendriti, vijugaju se i prepliću životi junaka i junakinja ovog upečatljivo ispripovedanog romana koji govori o nekoliko generacija imigranata i nikad dosanjanom snu o srećnom životu.
Dendriti su roman o večitoj dijaspori, propuštenim prilikama i pogrešnim izborima, ali i o nadi da nas negde čeka bolji, naš život, potrebi, najvećoj od svih – da pripadamo mestu koje će nam pružiti sigurnost.

Roman je dobio Nagradu za književnost Evropske unije.