Đavo gudi na raskršću

Iz izuzetno podsticajnih i mudrih upitnih provokacija dijalog Roganović–Simić pretvara se u uzbudljivi, metatekstualni teatar u kom se otkrivaju nova značenja brojnih termina, ubeđenja i uverenja, mitologije svakodnevice i kreativnih podozrenja.
Sagovornici inspirativno podstiču izuzetnu pesničku izričitost, čarobnu erudiciju, epifanijski originalne, otvorene i nepoštedne odgovore na brojna pitanja o ličnom životu, istoriji, politici, filozofiji, svetu i pojedincu, o razlozima života i razlozima poezije. Dozirana a životna ispovednost i funkcija sećanja kod vrlo autopoetičkih iskaza velikog pesnika, ubedljivost u otvorenosti i stavovima, sve je to ovde predstavljeno kao stereo-prožimanje intelektualno požrtvovanog čitanja i onog kultivisanog nivoa i bogatstva poetske eksplicitnosti koji i od života dobija suštinu, izuzetnu autobiografiju o prožimanju svih vremena i svih predela koji traju i žive u pesniku.
Tu su, naravno, i neizbežni bogati činjenični pasaži o događajima, priznanjima i odlikama stvaralačkog statusa same ličnosti i dela pesnika Čarlsa Simića. Bez lažne uzdržanosti, Vesna Roganović uspeva da uzbudljivom i sadržajnom otvorenošću, uz znanje i iskustvo, ali i energiju i radoznalost, intervju pretvori u podelu darova i otkrića s čitaocima.