Elektrohemijski izvori energije savremeni akumulatori

Odlomak:

Na kraju druge decenije dvadeset prvog veka svedoci smo izuzetno intenzivnog razvoja i proizvodnje elektrohemijskih izvora energije.Oni postaju bitan deo u velikom broju savremenih uređaja najmodernijih tehnologija. Značaj ove oblasti krunisan je 2019. godine dodelom Nobelove nagrade za hemiju Džonu Gudenafu, Stenliju Vajtingamu i Akiri Jošinu za razvoj litijumjon akumulatora, sa obrazloženjem da su svojim radom postavili temelj bežičnog društva oslobođenog od fosilnih goriva. U isto vreme, u Srbiji, ova nekada značajna oblast potpuno zamire, proizvodni kapaciteti su na izdisaju, a istraživanja i razvoj gotovo da i ne postoje. Jedan od osnovnih razloga za nastanak ove knjige jeste potreba da se na to stanje ukaže i da se ono, ukoliko je to moguće, promeni. To nije nimalo jednostavno, niti lako, ali nije nemoguće, posebno ako se očuvaju tehnološke veštine, kadar i interesovanje za ovu oblast. Uvod ove knjige upravo o tome govori, a značajno mesto u njemu zauzima i prikaz istraživanja i razvoja elektrohemijskih izvora energije u Srbiji kao omaž jednom vremenu i izuzetnim naučnicima i stručnjacima koji su dali svoj doprinos u uzdizanju ove naučne oblasti i njenoj primeni. U nekim segmentima, kao što su to na primer rezervni izvori električne energije, postignut je najviši tehnološki nivo tog vremena. Posebno mesto, kao okosnica istraživačkih, razvojnih, ali i proizvodnih aktivnosti, imao je Institut za hemijske izvore struje, kao i ostale naučnoistraživačke ustanove, pre svega, Tehnološko-metalurški fakultet i Vojnotehnički institut iz Beograda. Sa puno poštovanja ovde pominjem profesora dr Milana Vojnovića i dr Petra Rakina koji su, svaki na svoj način, i svojim specifičnim umećem, bili utemeljivači ove oblasti u Srbiji.