Između činova

Pisanje je za Vulfovu bilo jedino utočište. Između činova oda je skladu i neskladu. Sve se tu dešava na marginama, na ivicama, između činova. Ona stvara napetost tako što nas primorava da zamislimo kakav je osećaj kad si istovremeno i vidljiv i nevidljiv, i unutra i napolju, stvaran i nestvaran, glumac i publika, zver i žena, tišina i buka, davljenje i plutanje, javan i privatan, visokouglađen i veselo srdačan. Кakav je osećaj kada si i ono što se glumi i ono što se ne glumi, kada si i odrastao i neodrastao, kada osećaš ljubav i mržnju, stojiš na pragu između mira i rata. ’Ali šta je ona mogla znati o nama samima.’ Кad vidiš stvarne laste. Кad vidiš nestvarne laste. Кad si prosečan i neobuzdan. Кad si u društvu i mimo društva. Кad si prošlost i sadašnjost.