Orlando

Orlando je, u osnovi, estetika čarolije i avanture. Samo, plan je širok, nov, ogroman. Ne samo život jednog čoveka kao avantura, nego istorija, čovečanstvo, civilizacija u avanturi. Roman taj, to je na istorijske evokacije nakalamljena fikcija, najkapricioznija, najsmelija, najneodgovornija. Orlandovo biće i življenje počinje u prvoj polovini XVI veka, i traje do danas; Orlando je, naizmenično, muško i žensko; i, kao muškarac, kroz vekove, plemić, lovac, avanturist, zavodnik žena, ambasador, pisac; kao žena, žena u svim suknjama, od srednjovekovne, preko krinolina, do današnje kratke; i žena svakojaka, od kokote, preko intelektualke, do udate žene koja se porađa.

Uopšte se čitalac pita: šta je upravo, ili šta je sve taj Orlando? Nije dovoljno jasan. Je li to odiseja duše? Ili odiseja jedne autorove misli? Ili fantazija o metamorfozi čoveka? Ili, sa Orlandom koji kroz nebroj svojih faza jednako hoće da bude pesnik i nosi jednu pesmu u nedrima – simbol čovečanstva koje kroz sve istorijske slojeve vuče na gore ideja svetlosti?

Isidora Sekulić