Kako napisati, objaviti i vrednovati naučno delo u biomedicini – Metodologija naučnog saznanja II

Naučno istraživanje nije ničiji privatni hobi. Ono se ne okončava zadovoljenjem bilo čije radoznalosti ili čuvanjem rezultata u fioci. Naučni rezultati svoju funkciju ostvaruju samo kad postanu dostupni drugima kad budu objavljeni u naučnim časopisima. U nauci važi pravilo: ako se ne publikuje kao da se ništa nije ni radilo.

Pisanje (uobličavanje, sastavljanje) rukopisa naučnih napisa je veština… Veština pisanja nije urođena, ona se uči… pisanjem.

U naučnoj prozi, za razliku od umetničke, naučnik seda za sto ne čekajući inspiraciju, već na prazan papir stavlja i oblikuje sve ono što je pažljivo pripremljeno mnogo ranije: temu, ideje, zabeleške, citate, rezultate, tabele, priloge, reference… U umetničkoj prozi napisana reč ima skoro onoliko značenja (emocija) koilko i čitalaca. U naučnim napisima upotrebljena reč, odnosno naučni termin koji zastupa pojam (misao o bitnim osobinama predmeta), treba da znači, za svakog čitaoca naučnog napisa, samo ono za šta je odabran da znači ni manje ni više od toga. Naučni jezik je pojmovni jezik.