Ključ

Ðuniciro Tanizaki (1886-1965) je jedan od najznacajnijih japanskih prozaista moderne epohe i jedan od retkih pisaca koji je još u ranoj mladosti bio prihvacen i od zahvalnih japanskih citalaca i od uglednih kriticara. Vrlo rano, kada još nije bio dostigao šezdesetu, smatran je živim klasikom i postao je jedan od najprevodenijih japanskih pisaca posle Drugog svetskog rata. Književnu karijeru zapoceo je 1909. objavljivanjem pozorišne jednocinke, ali je javnost saznala više o njemu tek iduce godine, kada je objavio svoju prvu kratku pricu „Majstor tetoviranja“. Njegovi najznacajniji romani su Kljuc, Sestre Makioka, Ukus koprive, Živi pesak, Naomi, Šunkinov portret, Slepceva prica… Pored prica i drama, pisao je scenarije za neme i zvucne filmove. Njegov scenario Zmijska požuda poslužio je režiseru Kendiju Mizoguciju za filmsko remek-delo Legenda o Ugetsu. Tematiku romana Kljuc Tanizaki je delom uzeo iz svoje životne price. Njegov brak, koji nije bio srecan, završio se tako što je bukvalno naveo svoju ženu Cioko da stupi u ljubavnu vezu sa njegovim prijateljem piscem Haruom Satoom. Psihološki uticaj takve stresne situacije na muškarca, prikazao je i u nekoliko svojih autobiografskih prica i drama. Opsednut fizickom lepotom svoje žene, glavni junak romana Kljuc sve dublje iskušava tamne strane svoje duše, uvlaceci u njih ženu, cerku i prijatelja. U opšteljudskoj galeriji zamršenih likova, cija je drama posledica biološke uslovljenosti coveka, Tanizaki plete nerazmrsivu i tragicnu sudbinu glavnog junaka.