Kroz pstohvat cimeta

OPIS KNJIGE:
Naša snaga je samo u onima koje volimo

Bežeći od sopstvene savesti i sadašnjosti okovane beznađem, Veles Petronijević, docent estetike i večiti hedonista, donžuanovske provenijencije, u hotelskoj sobi u Italiji pronalazi prvo od mnoštva pisama davno upokojene kraljice Natalije Obrenović, čijom je sudbinom od detinjstva zaokupljen.

Ta pisma s onoga sveta dovode i Velesa do smirenja i preobražaja i on prihvata ono od čega večito beži – život stvarnosti i prekrasnu ćerku koju nije želeo, a koju je odgajila njegova sestra bliznakinja Vesna.

Ludo zaljubljena u muža, koji se preko noći basnoslovno obogatio, Vesna ne sluti da se iza tog bogatstva kriju laži, ubistva i elitna prostitucija iz čijih kandži smrti će se jedva spasiti Itana. Posle smrti svoje sestre bliznakinje koja je ubijena u hotelu Moskva, Itana sanja samo o osveti i po cenu sopstvenog života razo- bličava mrežu najstarijeg zanata.

Dinamična pripovest komponovana u ritmičnoj smeni četiri glasa koja svoje monološke forme otkrivaju u svojevrstan dijalog koji će to uistinu postati tek na kraju, kada će svako načiniti pomak u samospoznaji i unekoliko promeniti sebe da bi razumeo i prihvatio druge.
Roman bez iluzija, ali s tračkom nade. Kroz život koji liči na crnu hroniku, zrnce nade se ne probija kao optimizam verujućih naivaca, nego kao krhka mogućnost da ljudskost sačuva lice kako bi svet uopšte opstao.