Misterija Tito – Moskovske godine

Nema sumnje da je Josip Broz Tito bio jedan od onih ljudi koji su određivali tok istorije u XX veku, pa i danas Titovo nasleđe utiče na sudbine ljudi, pre svega na Balkanu, delimično i u zemljama „trećeg sveta“, a u određenoj meri čak i u Rusiji.
Sve etape političke biografije J. Broza Tita izuzetno su važne za razumevanje istorijskih procesa na Balkanu, kao i svetskog komunističkog pokreta. U tom kontekstu, teško je prevrednovati značaj takozvanog „kominternovskog perioda“ (1935–1937). U trenutku dolaska u SSSR Josip Broz je već oko pola godine bio član Politbiroa CK KPJ, međutim, nije spadao među čelne ljude Partije. Sama po sebi činjenica da je kooptiran u Politbiro KPJ ne predstavlja dokaz njegovog autoriteta i uticaja. Među najznačajnije figure KPJ tog perioda možemo svrstati, pre svega, vrh partijskog rukovodstva: sekretara partije Milana Gorkića (pravo ime Josip Čižinski, kominternovski pseudonim Somer); predstavnika KPJ u Kominterni Vladimira Ćopića (kominternovski pseudonim Senjko); Adolfa Muka, koji je bio odgovoran za sva finansijska pitanja, iako bez jasnog statusa (pseudonim Levi); Đorđa Mitrovića, rukovodioca Unutrašnjeg biroa KPJ, takozvanog Zembilja (pseudonim Olgica).