Samo desetak dana nakon američkog izdanja pred domaće čitaoce je stigla knjiga sećanja i memoarskih zapisa O sebi Irvina Jaloma, velikog maga psihoterapije. Svaka njegova knjiga je čitalački događaj prvog reda, a ova je i više od toga jer je, prema rečima samog Jaloma, ovo i njegova poslednja knjiga. Baveći se godinama psihoterapijskim radom i zavirujući u tuđe živote, ovoga puta Jalom je svoje spisateljske i terapeutske oči usmerio prema sebi i svom životu – najranijem detinjstvu, odrastanju, roditeljima, porodici, obrazovanju, izboru medicine i psihijatrije kao profesije, braku, deci, pisanju knjiga, svima koji su uticali na njega… Opisuje događaje iz psihoterapijske prakse, ali ne krije ni svoja najdublja i najskrivenija osećanja, svoje strahove, piše o starenju i varljivosti sećanja… Sve je ilustrovano izborom fotografija iz albuma porodičnog i profesionalnog života.
Jalom je priznao da je ovu knjigu pisao teško i dugo, odgađajući trenutak završetka, ali da ju je završio sa ponosom i tugom. – „Bilo mi je teško da završim ovu knjigu. Mrzeo sam što sam morao da je pustim od sebe, jer sam znao da će to biti moja poslednja knjiga.” Ovo nije samo obična ljudska priča o jednom životu, nego i poziv da ponekad i sami, iskreno i duboko pogledamo u vlastitit život.
Ovo je sedma Jalomova knjiga u izdanju Psihopolisa (v. O autoru)
KNJIGA KOJU JE JALOM ODUVEK ŽELEO DA NAPIŠE
- Kakav je čovek Irvin Jalom kada nije u ulozi psihoterapeuta?
- Kako i gde je Jalom pisao svoje najveće čitalačke hitove?
- Kako je pišući sećanja Jalom ponovo upoznao sebe iz mladosti?
- Koji je Jalomov najveći strah?
- Kako se čovek menja dok hoda stazom života susrećući tuđe sudbine?
Recenzije
Još nema komentara.